Info - Relevantne vesti za poslovnu Srbiju
24/05/2013
Regionalno povezivanje i pojednostavljivanje procedura preduslovi dolaska stranih investitora
Prvi dan Samita 100 biznis lidera jugoisto?ne Evrope obeležilo je pristupanje Crnogorskih kompanija u regionalnom gra?evinskom konzorcijumu Feniks.
Na ovaj na?in su kompanije iz Crne Gore prepoznale mogu?nost da preko tog konzorcijuma nastupe na drugim tržištima. U konzorcijumu Feniks je oko 70 gra?evinskih kompanija iz Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Samit 100 otvorio je predsednk Vlade Crne Gore Milo ?ukanovi? koji je poru?io, da je ova inicijativa potvrda ostvarene stabilnosti zemalja regiona i važan korak ka objedinjavanju njihovih ekonomskih potencijala. Pored ?ukanovi?a, na Samitu u?estvuje i srpski premijer Ivica Da?i?, predsedavaju?i Savetu ministara Bosne i Hercegovine Vjekoslav Bevanda, ministar privrednog razvoja i tehnologije Republike Slovenije Slavko Stepišnik i zamenik ministra ekonomije Republike Makedonije Hristijan Delev.
Regionalno povezivanje i pojednostavljivanje procedura dva su glavna preduslova masovnijeg dolaska stranih investitora na zapadni Balkan, poru?ili su predstavnici me?unarodnih finansijskih organizacija i velikih stranih kompanija koje posluju u regionu. U okviru panela posve?enog potencijalima regiona za privla?enje stranih investicija, šef regionalne kancelarije Evropske investicione banke Andreas Beikos istakao je da je Zapadni Balkan bio jedna država, a da danas mora biti jedan ?vrsto integrisan region, jer neke od njegovih država ne?e biti finansijski održive kao izolovani entiteti.
Na panel diskusiji "Ljudski kapital - inovacije i kreativnost kao potencijal regiona" ocenjeno je da se stru?njaci moraju graditi od malena, kao fudbaleri, i od rane mladosti obavezivati poslovnim ugovorima kako ne bi mogli lako da odu. Privredni razvoj nemogu? je bez kvalitetnih kadrova i u ovom trenutku države Zapadnog Balkana nemaju pravi odgovor na odliv mozgova, budu?i da postoji velika globalna potražnja za telentovanim kadrovima i inovatorima.
Regionalno povezivanje i pojednostavljivanje procedura preduslovi dolaska stranih investitora
Prvi dan Samita 100 biznis lidera jugoisto?ne Evrope obeležilo je pristupanje Crnogorskih kompanija u regionalnom gra?evinskom konzorcijumu Feniks.
Na ovaj na?in su kompanije iz Crne Gore prepoznale mogu?nost da preko tog konzorcijuma nastupe na drugim tržištima. U konzorcijumu Feniks je oko 70 gra?evinskih kompanija iz Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Samit 100 otvorio je predsednk Vlade Crne Gore Milo ?ukanovi? koji je poru?io, da je ova inicijativa potvrda ostvarene stabilnosti zemalja regiona i važan korak ka objedinjavanju njihovih ekonomskih potencijala. Pored ?ukanovi?a, na Samitu u?estvuje i srpski premijer Ivica Da?i?, predsedavaju?i Savetu ministara Bosne i Hercegovine Vjekoslav Bevanda, ministar privrednog razvoja i tehnologije Republike Slovenije Slavko Stepišnik i zamenik ministra ekonomije Republike Makedonije Hristijan Delev.
Regionalno povezivanje i pojednostavljivanje procedura dva su glavna preduslova masovnijeg dolaska stranih investitora na zapadni Balkan, poru?ili su predstavnici me?unarodnih finansijskih organizacija i velikih stranih kompanija koje posluju u regionu. U okviru panela posve?enog potencijalima regiona za privla?enje stranih investicija, šef regionalne kancelarije Evropske investicione banke Andreas Beikos istakao je da je Zapadni Balkan bio jedna država, a da danas mora biti jedan ?vrsto integrisan region, jer neke od njegovih država ne?e biti finansijski održive kao izolovani entiteti.
Na panel diskusiji "Ljudski kapital - inovacije i kreativnost kao potencijal regiona" ocenjeno je da se stru?njaci moraju graditi od malena, kao fudbaleri, i od rane mladosti obavezivati poslovnim ugovorima kako ne bi mogli lako da odu. Privredni razvoj nemogu? je bez kvalitetnih kadrova i u ovom trenutku države Zapadnog Balkana nemaju pravi odgovor na odliv mozgova, budu?i da postoji velika globalna potražnja za telentovanim kadrovima i inovatorima.
22/05/2013
Biznis lideri regiona razgovara?e o intenzivnoj ekonomskoj sara dnji
Po?inje drugi Samit100 biznis lidera jugoisto?ne Evrope u Crnoj Gori
Glavna tema drugog po redu Samita100 biznis lidera Jugoisto?ne Evrope koji po?inje sut ranje održivih projekata za zajedni?ki nastup na tre?im tržištima, ali i za saradnju u regionu koja bi doprinela konkurentnijim proizvodima i uslugama i rešavanju goru?eg problema nezaposlenosti u regionu.
Drugi po redu Samit100 biznis lidera Jugoisto?ne Evrope »Dogovor za novo doba« po?inje sutra, 23. maja 2013. godine u hotelu Splendid u Be?i?ima. Dvodnevnom Samitu prisustvova?e oko 100 najuticajnijih biznis lidera regiona i njihovih gostiju, kao i premijeri Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine, a potvr?eno je i u?eš?e visokih politi?kih zvani?nika Slovenije i Makedonije.
Tokom prvog dana Samita100 najuticajniji privrednici ima?e priliku da, pored aktuelne teme regionalne saradnje i investiranja, razgovaraju i o najve?im problemima regiona poput rešavanja pitanja nezaposlenosti sagledavanjem problema na regionalnom nivou i dogovorom kako spre?iti dalji „odliv mozgova“. Tako?e, bi?e otvoren dijalog i na temu uloge i odgovornosti medija u daljoj ekonomskoj reintegraciji regiona.
Biznis lideri ?e tokom drugog dana razgovarati o mogu?nostima zajedni?kog nastupa na lokalnim i tre?im tržištima, a posebno ?e se obraditi teme kao što su hrana, poljoprivreda, energetika, turizam, informacione tehnologije, i gra?evinarstvo. Na sve?anom otvaranju Samita100 u prisustvu premijera Crne Gore Mila ?ukanovi?a bi?e organizovano pristupanje gra?evinskih kompanija Crne Gore regionalnom konzorcijumu Feniks, koji okuplja firme iz gra?evinskog sektora iz Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine.
Na završnom plenarnom panelu bi?e izneti zaklju?ci skupa i tom prilikom trebalo bi da predsednici Vlade Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije uz podršku predstavnika Vlade Slovenije i Makedonije daju završnu re? sa predlogom dogovora za novo doba.
Zemlje u?esnice drugog Samita100 biznis lidera su Slovenija, Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora, i Makedonija.
Ko-organizatori skupa su Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Atlas Fondacija, pod pokroviteljstvom Vlade Crne Gore a u saradnji sa Hrvatskom udrugom poslodavaca (HUP) i Združenjem Managera Slovenije (MAS) a uz pomo? BBI banke iz Sarajeva. Prvi Samit100 održan je u Aran?elovcu u oktobru 2011. godine, gde su biznis lideri iskazali spremnost na zajedni?ki dogovor oko prioriteta ekonomskog povezivanja regiona ra, 23. maja u Crnoj Gori je kako iskoristiti dosadašnja iskustva i potencijale regiona za krei i uspostavljanje me?usobnih partnerskih odnosa, kao i sinergije sa politi?kim rukovodstvom regiona.
Biznis lideri regiona razgovara?e o intenzivnoj ekonomskoj sara dnji
Po?inje drugi Samit100 biznis lidera jugoisto?ne Evrope u Crnoj Gori
Glavna tema drugog po redu Samita100 biznis lidera Jugoisto?ne Evrope koji po?inje sut ranje održivih projekata za zajedni?ki nastup na tre?im tržištima, ali i za saradnju u regionu koja bi doprinela konkurentnijim proizvodima i uslugama i rešavanju goru?eg problema nezaposlenosti u regionu.
Drugi po redu Samit100 biznis lidera Jugoisto?ne Evrope »Dogovor za novo doba« po?inje sutra, 23. maja 2013. godine u hotelu Splendid u Be?i?ima. Dvodnevnom Samitu prisustvova?e oko 100 najuticajnijih biznis lidera regiona i njihovih gostiju, kao i premijeri Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine, a potvr?eno je i u?eš?e visokih politi?kih zvani?nika Slovenije i Makedonije.
Tokom prvog dana Samita100 najuticajniji privrednici ima?e priliku da, pored aktuelne teme regionalne saradnje i investiranja, razgovaraju i o najve?im problemima regiona poput rešavanja pitanja nezaposlenosti sagledavanjem problema na regionalnom nivou i dogovorom kako spre?iti dalji „odliv mozgova“. Tako?e, bi?e otvoren dijalog i na temu uloge i odgovornosti medija u daljoj ekonomskoj reintegraciji regiona.
Biznis lideri ?e tokom drugog dana razgovarati o mogu?nostima zajedni?kog nastupa na lokalnim i tre?im tržištima, a posebno ?e se obraditi teme kao što su hrana, poljoprivreda, energetika, turizam, informacione tehnologije, i gra?evinarstvo. Na sve?anom otvaranju Samita100 u prisustvu premijera Crne Gore Mila ?ukanovi?a bi?e organizovano pristupanje gra?evinskih kompanija Crne Gore regionalnom konzorcijumu Feniks, koji okuplja firme iz gra?evinskog sektora iz Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine.
Na završnom plenarnom panelu bi?e izneti zaklju?ci skupa i tom prilikom trebalo bi da predsednici Vlade Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije uz podršku predstavnika Vlade Slovenije i Makedonije daju završnu re? sa predlogom dogovora za novo doba.
Zemlje u?esnice drugog Samita100 biznis lidera su Slovenija, Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora, i Makedonija.
Ko-organizatori skupa su Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Atlas Fondacija, pod pokroviteljstvom Vlade Crne Gore a u saradnji sa Hrvatskom udrugom poslodavaca (HUP) i Združenjem Managera Slovenije (MAS) a uz pomo? BBI banke iz Sarajeva. Prvi Samit100 održan je u Aran?elovcu u oktobru 2011. godine, gde su biznis lideri iskazali spremnost na zajedni?ki dogovor oko prioriteta ekonomskog povezivanja regiona ra, 23. maja u Crnoj Gori je kako iskoristiti dosadašnja iskustva i potencijale regiona za krei i uspostavljanje me?usobnih partnerskih odnosa, kao i sinergije sa politi?kim rukovodstvom regiona.
21/05/2013
Dozvoljeni PLUS
Novi kreditni proizvod iz Eurobank
Ponuda Eurobank stanovništvu od danas je bogatija za inovativni proizvod – Dozvoljeni PLUS, koji objedinjuje osobine kredita, dozvoljenog prekora?enja po teku?em ra?unu i platne kartice.
Dozvoljeni PLUS je moderan revolving kredit koji korisnicima stavlja na raspolaganje odobreni iznos gotovine, ali se kamata pla?a samo za iskoriš?ene iznose i za vreme koriš?enja. Pored toga, debitna kartica je povezana sa odobrenim limitom i na taj na?in klijent može da raspolaže novcem u svakom trenutku.
- Eurobank je na tržištu plasirala kredit višestruke namene prilago?en potrebama svojih klijenata, koji raspoloživi novac mogu da koriste kada i koliko žele, do visine odobrenog limita. Dozvoljeni PLUS omogu?ava veliku fleksibilnost, pošto ne zahteva dolazak u ekspozituru kada je potrebna dodatna gotovina - istakao je Vladan Vilotijevi?, direktor razvoja u Sektoru za poslovanje sa stanovništvom Eurobank.
Svi zainteresovani gra?ani savete o „dozvoljenom PLUSU“ mogu dobiti u bilo kojoj od 100 Eurobank ekspozitura širom Srbije, koji ?e ih voditi kroz ceo proces oko izdavanja kredita i prikupljanja neophodne dokumentacije. Pored toga, klijenti dodatne informacije mogu dobiti besplatnim pozivom na korisni?ki servis EuroPHONE 0800 1111 44.
Dozvoljeni PLUS
Novi kreditni proizvod iz Eurobank
Ponuda Eurobank stanovništvu od danas je bogatija za inovativni proizvod – Dozvoljeni PLUS, koji objedinjuje osobine kredita, dozvoljenog prekora?enja po teku?em ra?unu i platne kartice.
Dozvoljeni PLUS je moderan revolving kredit koji korisnicima stavlja na raspolaganje odobreni iznos gotovine, ali se kamata pla?a samo za iskoriš?ene iznose i za vreme koriš?enja. Pored toga, debitna kartica je povezana sa odobrenim limitom i na taj na?in klijent može da raspolaže novcem u svakom trenutku.
- Eurobank je na tržištu plasirala kredit višestruke namene prilago?en potrebama svojih klijenata, koji raspoloživi novac mogu da koriste kada i koliko žele, do visine odobrenog limita. Dozvoljeni PLUS omogu?ava veliku fleksibilnost, pošto ne zahteva dolazak u ekspozituru kada je potrebna dodatna gotovina - istakao je Vladan Vilotijevi?, direktor razvoja u Sektoru za poslovanje sa stanovništvom Eurobank.
Svi zainteresovani gra?ani savete o „dozvoljenom PLUSU“ mogu dobiti u bilo kojoj od 100 Eurobank ekspozitura širom Srbije, koji ?e ih voditi kroz ceo proces oko izdavanja kredita i prikupljanja neophodne dokumentacije. Pored toga, klijenti dodatne informacije mogu dobiti besplatnim pozivom na korisni?ki servis EuroPHONE 0800 1111 44.
21/05/2013
DijasporaCard za kupovine roba i usluga sa popustima u Srbiji
Osniva se šoping klub dijaspore
Nakon što je uspešno pokrenut u Bosni i Hercegovini, DijasporaCard projekat širi se i na Srbiju. DijasporaCard projekat zapravo je klub potroša?a dijaspore koji ?e, na osnovu svog ?lanstva u DijasporaCard projektu, mo?i da ostvare popuste prilikom kupovine roba i usluga u Srbiji tokom cele godine. U zavisnosti od kompanija partnera projekta u Srbiji, vlasnici DijasporaCard shopping kartice, mo?i ?e da kupuju uz popust od 5-60 odsto neograni?en broj puta, tokom cele godine. S druge strane, odabrane kompanije u Srbiji ?e imati osiguranu bazu premium kupaca – kupaca iz dijaspore.
Srpska dijaspora bitna je ekonomska sila Srbije. Prema zvani?nim podacima prispe?a iz dijaspore svake godine iznose oko pet milijardi dolara. Pored zvani?nih tokova, procenjuje se da neoficijelnim kanalima dijaspora u Srbiju unosi dodatnih 2,2 milijarde dolara. Ako se uporedi sa ostalim balkanskim zemljama, srpska dijaspora šalje najviše novca u mati?nu zemlju, dok drugo mesto drži dijaspora Bosne i Hercegovine sa oko 2,2 milijarde dolara.
Prispe?a dijaspore ?ine 13 odsto BDP-a Srbije, a u nelikvidnoj ekonomiji gde se mnogo transakcija izme?u kompanija rešava kompenzacijama – razmenom roba, novac koji dijaspora šalje, te novac koji dijaspora troši tokom poseta Srbiji dobija još više na zna?aju.
I pored svega toga, dijaspora nema nikakvih posebnih pogodnosti, kako od strane države i institucija, tako ni od kompanija kojima donosi preko potreban novac. DijasporaCard projekat ima cilja da to promeni i da kupovnu snagu srpske dijaspore kanališe u jedinstvenu silu, kako bi svi ?lanovi, korisnici DijasporaCard kartica, imali dodatnih koristi prilikom svojih kupovina roba i usluga u Srbiji.
DijasporaCard kartice bi?e dostupne za ?lanove srpske dijaspore putem stranice www.dijasporacard.com/srbija . Osim za ?lanove dijaspore, ovaj projekt je izuzetna prilika i za sve kompanije u Srbiji kojima je interesna grupa dijaspora. Uklju?enjem u projekat DijasporaCard kompanije ?e ste?i vrlo bitnu konkurentsku prednost – privla?enje premium kupaca iz dijaspore. Kompaniije iz Srbije koje su zainteresovane za privla?enje kupaca iz dijaspore ve? sada mogu da se prijave kako bi postali partner projekta unutar svoje kategorije.
Više informacija o projektu DijasporaCard mo?i ?e se dobiti na web portalu www.dijasporacard.com/srbija.
DijasporaCard za kupovine roba i usluga sa popustima u Srbiji
Osniva se šoping klub dijaspore
Nakon što je uspešno pokrenut u Bosni i Hercegovini, DijasporaCard projekat širi se i na Srbiju. DijasporaCard projekat zapravo je klub potroša?a dijaspore koji ?e, na osnovu svog ?lanstva u DijasporaCard projektu, mo?i da ostvare popuste prilikom kupovine roba i usluga u Srbiji tokom cele godine. U zavisnosti od kompanija partnera projekta u Srbiji, vlasnici DijasporaCard shopping kartice, mo?i ?e da kupuju uz popust od 5-60 odsto neograni?en broj puta, tokom cele godine. S druge strane, odabrane kompanije u Srbiji ?e imati osiguranu bazu premium kupaca – kupaca iz dijaspore.
Srpska dijaspora bitna je ekonomska sila Srbije. Prema zvani?nim podacima prispe?a iz dijaspore svake godine iznose oko pet milijardi dolara. Pored zvani?nih tokova, procenjuje se da neoficijelnim kanalima dijaspora u Srbiju unosi dodatnih 2,2 milijarde dolara. Ako se uporedi sa ostalim balkanskim zemljama, srpska dijaspora šalje najviše novca u mati?nu zemlju, dok drugo mesto drži dijaspora Bosne i Hercegovine sa oko 2,2 milijarde dolara.
Prispe?a dijaspore ?ine 13 odsto BDP-a Srbije, a u nelikvidnoj ekonomiji gde se mnogo transakcija izme?u kompanija rešava kompenzacijama – razmenom roba, novac koji dijaspora šalje, te novac koji dijaspora troši tokom poseta Srbiji dobija još više na zna?aju.
I pored svega toga, dijaspora nema nikakvih posebnih pogodnosti, kako od strane države i institucija, tako ni od kompanija kojima donosi preko potreban novac. DijasporaCard projekat ima cilja da to promeni i da kupovnu snagu srpske dijaspore kanališe u jedinstvenu silu, kako bi svi ?lanovi, korisnici DijasporaCard kartica, imali dodatnih koristi prilikom svojih kupovina roba i usluga u Srbiji.
DijasporaCard kartice bi?e dostupne za ?lanove srpske dijaspore putem stranice www.dijasporacard.com/srbija . Osim za ?lanove dijaspore, ovaj projekt je izuzetna prilika i za sve kompanije u Srbiji kojima je interesna grupa dijaspora. Uklju?enjem u projekat DijasporaCard kompanije ?e ste?i vrlo bitnu konkurentsku prednost – privla?enje premium kupaca iz dijaspore. Kompaniije iz Srbije koje su zainteresovane za privla?enje kupaca iz dijaspore ve? sada mogu da se prijave kako bi postali partner projekta unutar svoje kategorije.
Više informacija o projektu DijasporaCard mo?i ?e se dobiti na web portalu www.dijasporacard.com/srbija.
21/05/2013
KRE?E PROJEKAT „ Studiraj i ti IT“
Ministarstvo finansija i privrede u saradnji sa kompanijom Infostud pokre?e projekat „Studiraj i ti IT“, ?iji je cilj da maturantima i u?enicima srednjih škola pokaže prednosti obrazovanja i zaposlenja u sektoru informacionih tehnologija.
Za potrebe ove kampanje otvorena je posebna fejsbuk stranica „ Studiraj i ti IT“, preko koje ?e se svi zainteresovani mo?i detaljnije da se informišu o studijama, šansama za zaposlenje, zaradama u ovom sektoru, kao i da u?estvuju u nagradnom kvizu „Koliko poznaješ IT ?“. Na ovom mestu ?e mladi imati i priliku da se iz prve ruke, od menadžera uspešnih srpskih i me?unarodnih kompanija, upoznaju sa uslovima rada i time koliko su cenjeni i traženi doma?i stru?njaci iz ove oblasti.
Ponuda poslova u srpskom IT sektoru je u stalnom porastu, a plate dvostruko više od republi?kog proseka. Ipak, na tržištu radne snage nema dovoljno stru?njaka sa adekvatnim obrazovanjem i ova kampanja je prvi korak države da se taj problem u budu?nosti reši.
IT zanimanja me?u najtraženijima u protekloj godini u Srbiji
IT stru?njaci najkra?e ?ekaju na posao i kompanije ih ?esto zapošljavaju ve? tokom studija. Ponuda poslova iz ove oblasti je iz godine u godinu u stalnom porastu, pa je i oglasa iz IT oblasti na sajtu Poslovi.infostud.com i 2011. i 2012. godine bilo za 80% više nego lane, što ova zanimanja dovodi na 3. mesto najtraženijih u protekloj godini.
Prose?ne zarade
Prose?ne zarade IT stru?njaka su me?u najvišima u Republici Srbiji. Podaci sa sajta Infoplate.rs pokazuju da IT stru?njak koji je završio osnovne studije zara?uje oko 85.000 dinara, dok sa master diplomom ostvaruje prose?nu zaradu od oko 91.000 dinara, što je dvostruko više od prose?ne zarade u Republici Srbiji.
Gde se sve može prona?i zaposlenje nakon studija IT-a
Trenutno veliki broj zaposlenih u ovom sektoru nema formalno obrazovanje za profil koji obavlja, ali iz godine u godinu raste broj oglasa za posao u kojim se kao uslov za konkurisanje navodi posedovanje diplome upravo iz obrazovnih profila koji se traže. Poslodavci naj?eš?e traže sistem inženjere, programere (java programeri, php porgarmeri), ali ima puno oglasa i za ostala radna mesta u IT industriji - sistem administratori, administratori baza podataka, softver inženjeri, web dizajneri, SAP konsultanti, projektanti informati?kih sistema.
IT u svetu
IT sektor je najbrže rastu?a industrija u svetu, zbog ?ega trpi konstantan deficit radne snage. Evropska komisija je procenila da ?e samo u Evropi do 2015. godine biti 900.000 nepopunjenih radnih mesta u ovom sektoru, i to uprkos ?injenici da se svake godine u ovom sektoru zaposli 100.000 ljudi.
KRE?E PROJEKAT „ Studiraj i ti IT“
Ministarstvo finansija i privrede u saradnji sa kompanijom Infostud pokre?e projekat „Studiraj i ti IT“, ?iji je cilj da maturantima i u?enicima srednjih škola pokaže prednosti obrazovanja i zaposlenja u sektoru informacionih tehnologija.
Za potrebe ove kampanje otvorena je posebna fejsbuk stranica „ Studiraj i ti IT“, preko koje ?e se svi zainteresovani mo?i detaljnije da se informišu o studijama, šansama za zaposlenje, zaradama u ovom sektoru, kao i da u?estvuju u nagradnom kvizu „Koliko poznaješ IT ?“. Na ovom mestu ?e mladi imati i priliku da se iz prve ruke, od menadžera uspešnih srpskih i me?unarodnih kompanija, upoznaju sa uslovima rada i time koliko su cenjeni i traženi doma?i stru?njaci iz ove oblasti.
Ponuda poslova u srpskom IT sektoru je u stalnom porastu, a plate dvostruko više od republi?kog proseka. Ipak, na tržištu radne snage nema dovoljno stru?njaka sa adekvatnim obrazovanjem i ova kampanja je prvi korak države da se taj problem u budu?nosti reši.
IT zanimanja me?u najtraženijima u protekloj godini u Srbiji
IT stru?njaci najkra?e ?ekaju na posao i kompanije ih ?esto zapošljavaju ve? tokom studija. Ponuda poslova iz ove oblasti je iz godine u godinu u stalnom porastu, pa je i oglasa iz IT oblasti na sajtu Poslovi.infostud.com i 2011. i 2012. godine bilo za 80% više nego lane, što ova zanimanja dovodi na 3. mesto najtraženijih u protekloj godini.
Prose?ne zarade
Prose?ne zarade IT stru?njaka su me?u najvišima u Republici Srbiji. Podaci sa sajta Infoplate.rs pokazuju da IT stru?njak koji je završio osnovne studije zara?uje oko 85.000 dinara, dok sa master diplomom ostvaruje prose?nu zaradu od oko 91.000 dinara, što je dvostruko više od prose?ne zarade u Republici Srbiji.
Gde se sve može prona?i zaposlenje nakon studija IT-a
Trenutno veliki broj zaposlenih u ovom sektoru nema formalno obrazovanje za profil koji obavlja, ali iz godine u godinu raste broj oglasa za posao u kojim se kao uslov za konkurisanje navodi posedovanje diplome upravo iz obrazovnih profila koji se traže. Poslodavci naj?eš?e traže sistem inženjere, programere (java programeri, php porgarmeri), ali ima puno oglasa i za ostala radna mesta u IT industriji - sistem administratori, administratori baza podataka, softver inženjeri, web dizajneri, SAP konsultanti, projektanti informati?kih sistema.
IT u svetu
IT sektor je najbrže rastu?a industrija u svetu, zbog ?ega trpi konstantan deficit radne snage. Evropska komisija je procenila da ?e samo u Evropi do 2015. godine biti 900.000 nepopunjenih radnih mesta u ovom sektoru, i to uprkos ?injenici da se svake godine u ovom sektoru zaposli 100.000 ljudi.
16/05/2013
Poslednji poziv za prijave za Henkel Art.Award. Posebna nagrada za pobednika konkursa iz Srbije, u?eš?e na Art Salonu u Beogradu
Još tri nedelje do isteka konkursa
Henkel Art.Award. nagrada koja se dodeljuje u saradnji sa KulturKontakt Austria kulturnim centrom i Muzejom moderne umetnosti u Be?u (MUMOK), i ove godine ?e odati po?ast izvanrednim i inovativnim radovima likovnih umetnika iz domena slikarstva, crtanja, fotografije, video izražaja i instalacije. Rok za podnošenje radova isti?e 7. juna 2013. godine.
Pobednik i predstavnik Srbije na ovogodišnjem, dvanaestom, Henkel Art.Award. konkursu ima?e priliku da izloži svoje radove u okviru Art Salona-Salona Lepih umetnosti, dok ?e njegov rad biti publikovan u ediciji V Art Salon.
Stru?ni žiri ?e, u junu mesecu, u Beogradu odabrati pobednika iz Srbije medju svim pristiglim radovima i poslati njegov rad u Be?, gde ?e se u konkurenciji sa umetnicima iz 23 zemlje regiona centralne i isto?ne Evrope takmi?iti za glavnu nagradu. I ove godine, glavna nagrada Henkel Art.Award. konkursa u vrednosti od 35.000 evra, sastoji se od nov?ane nagrade od 7.000 evra i dve izložbe – u muzeju MUMOK u Be?u i samostalne izložbe u zemlji iz koje dolazi.
Eminentni me?unarodni žiri ?e se sastati u Be?u na jesen 2013. godine kako bi nominovali pet finalista me?u svim prijavljenim radovima, a koji ?e se takmi?iti za glavnu nagradu. Pobednik Henkel Art.Award. konkursa ?e biti objavljen na sve?anoj ceremoniji dodele nagrada koja ?e biti održana u Be?u, u decembru 2013. godine.
Dodatno, zahvaljuju?i kompaniji Henkel Srbija, pobednik iz Srbije ?e na grupnoj izložbi zna?ajnih srpskih slikara i vajara predstaviti svoj rad brojnim posetiocima u okviru Art Salona koji se ve? petu godinu za redom organizuje u galeriji Progres u Beogradu u septembru 2013. To je prvi put da Udruženje Art Salon – Salon lepih umetnosti otvara vrata i daje mogu?nost šire afirmacije pobedniku Henkel Art.Award. konkursa za mlade umetnike.
Dodatne informacije o Henkelovoj nagradi za umetnost možete prona?i na sajtovima: http://artaward.henkel-cee.com, www.facebook.com/HenkelArtAward i www.henkel.rs.
Poslednji poziv za prijave za Henkel Art.Award. Posebna nagrada za pobednika konkursa iz Srbije, u?eš?e na Art Salonu u Beogradu
Još tri nedelje do isteka konkursa
Henkel Art.Award. nagrada koja se dodeljuje u saradnji sa KulturKontakt Austria kulturnim centrom i Muzejom moderne umetnosti u Be?u (MUMOK), i ove godine ?e odati po?ast izvanrednim i inovativnim radovima likovnih umetnika iz domena slikarstva, crtanja, fotografije, video izražaja i instalacije. Rok za podnošenje radova isti?e 7. juna 2013. godine.
Pobednik i predstavnik Srbije na ovogodišnjem, dvanaestom, Henkel Art.Award. konkursu ima?e priliku da izloži svoje radove u okviru Art Salona-Salona Lepih umetnosti, dok ?e njegov rad biti publikovan u ediciji V Art Salon.
Stru?ni žiri ?e, u junu mesecu, u Beogradu odabrati pobednika iz Srbije medju svim pristiglim radovima i poslati njegov rad u Be?, gde ?e se u konkurenciji sa umetnicima iz 23 zemlje regiona centralne i isto?ne Evrope takmi?iti za glavnu nagradu. I ove godine, glavna nagrada Henkel Art.Award. konkursa u vrednosti od 35.000 evra, sastoji se od nov?ane nagrade od 7.000 evra i dve izložbe – u muzeju MUMOK u Be?u i samostalne izložbe u zemlji iz koje dolazi.
Eminentni me?unarodni žiri ?e se sastati u Be?u na jesen 2013. godine kako bi nominovali pet finalista me?u svim prijavljenim radovima, a koji ?e se takmi?iti za glavnu nagradu. Pobednik Henkel Art.Award. konkursa ?e biti objavljen na sve?anoj ceremoniji dodele nagrada koja ?e biti održana u Be?u, u decembru 2013. godine.
Dodatno, zahvaljuju?i kompaniji Henkel Srbija, pobednik iz Srbije ?e na grupnoj izložbi zna?ajnih srpskih slikara i vajara predstaviti svoj rad brojnim posetiocima u okviru Art Salona koji se ve? petu godinu za redom organizuje u galeriji Progres u Beogradu u septembru 2013. To je prvi put da Udruženje Art Salon – Salon lepih umetnosti otvara vrata i daje mogu?nost šire afirmacije pobedniku Henkel Art.Award. konkursa za mlade umetnike.
Dodatne informacije o Henkelovoj nagradi za umetnost možete prona?i na sajtovima: http://artaward.henkel-cee.com, www.facebook.com/HenkelArtAward i www.henkel.rs.
16/05/2013
REGIONALNA SARADNJA REŠENJE PROBLEMA NEZAPOSLENOSTI
Drugi Samit100 biznis lidera Jugoisto?ne Evrope u Crnoj Gori
Kako poslovni lideri zemalja u regionu zajedno mogu da nastupe na tre?im tržištima osnovna je tema Samita100 biznis lidera Jugoisto?ne Evrope »Dogovor za novo doba«. Skupu u Crnoj Gori u Be?i?ima 23. i 24. maja 2013. prisustvova?e najuticajniji biznis lideri regiona i premijeri Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovin, a o?ekuje se i u?eš?e visokih politi?kih zvani?nika Slovenije, Hrvatske i Makedonije. Poslovni lideri ?e razmatrati kako da svoja iskustva iskoriste za poslovnu saradnju u kreiranju održivih projekata za zajedni?ki nastup na tre?im tržištima, ali i za saradnju u regionu koja bi doprinela konkurentnijim proizvodima i uslugama i rešavanju goru?eg problema nezaposlenosti u regionu.
- Cilj drugog Samita100 biznis lidera u regionu je da zajedno pokušamo da kreiramo model regionalne saradnje u oblasti poljoprivrede i prehrane, energetike, infrastrukture i turizma - objasnio je Milan Petrovi?, predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM).
Tokom dvodnevnog skupa, kroz panel diskusije bi?e otvoren dijalog o najve?im problemima regiona, poput nezaposlenosti i mobilnosti ljudskog kapitala kao mogu?em koraku ka rešavanju problema nezaposlenosti. Lideri regiona ?e zajedno sa gostima iz me?unarodnih institucija pokušati da do?u i do odgovora na pitanja kako da se zadrže dobri kadrovi u regionu i zaustavi „odliv mozgova“.
- Mediji su ti koji kreiraju javno mnjenje, zato je planirano da jedan od panela bude posve?en sinergiji medija u regionu. Konkretno, da li je mogu?e napraviti širi konsenzus u medijima koji bi omogu?io eliminaciju predrasuda i dozvolio dalju uspešnu integraciju ?itavog podru?ja, u cilju podizanja konkurentnosti regiona - dodao je Petrovi?.
Zemlje u?esnice drugog Samita100 biznis lidera su Slovenija, Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora, i Makedonija.
Ko-organizatori skupa su Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Atlas Fondacija, pod pokroviteljstvom Vlade Crne Gore a u saradnji sa Hrvatskom udrugom poslodavaca (HUP) i Združenjem Managera Slovenije (MAS). Prvi Samit100 održan je u Aran?elovcu u oktobru 2011. godine, gde su biznis lideri iskazali spremnost na zajedni?ki dogovor oko prioriteta ekonomskog povezivanja regiona i uspostavljanje me?usobnih partnerskih odnosa, kao i sinergije sa politi?kim rukovodstvom regiona.
Srpska asocijacija menadžera je osnovana 2006. godine u Beogradu kao neprofitna, nepartijska i nevladina organizacija. SAM je osnovan sa ciljem da postane reprezentativna asocijacija, kredibilni socijalni partner Vlade Srbije u procesu unapre?enja poslovnog ambijenta i ubrzanja ekonomskog razvoja. Istovremeno, misija SAM je da legitimno predstavlja zajednicu menadžera Republike Srbije bilateralno, u kontaktima sa sli?nim nacionalnim udruženjima u drugim zemljama, kao i pred institucijama formiranim na evropskom i globalnom nivou. SAM posebno neguje bilateralnu i multilateralnu saradnju sa srodnim udruženjima u regionu Zapadnog Balkana, Centralne Evrope i EU.
REGIONALNA SARADNJA REŠENJE PROBLEMA NEZAPOSLENOSTI
Drugi Samit100 biznis lidera Jugoisto?ne Evrope u Crnoj Gori
Kako poslovni lideri zemalja u regionu zajedno mogu da nastupe na tre?im tržištima osnovna je tema Samita100 biznis lidera Jugoisto?ne Evrope »Dogovor za novo doba«. Skupu u Crnoj Gori u Be?i?ima 23. i 24. maja 2013. prisustvova?e najuticajniji biznis lideri regiona i premijeri Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovin, a o?ekuje se i u?eš?e visokih politi?kih zvani?nika Slovenije, Hrvatske i Makedonije. Poslovni lideri ?e razmatrati kako da svoja iskustva iskoriste za poslovnu saradnju u kreiranju održivih projekata za zajedni?ki nastup na tre?im tržištima, ali i za saradnju u regionu koja bi doprinela konkurentnijim proizvodima i uslugama i rešavanju goru?eg problema nezaposlenosti u regionu.
- Cilj drugog Samita100 biznis lidera u regionu je da zajedno pokušamo da kreiramo model regionalne saradnje u oblasti poljoprivrede i prehrane, energetike, infrastrukture i turizma - objasnio je Milan Petrovi?, predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM).
Tokom dvodnevnog skupa, kroz panel diskusije bi?e otvoren dijalog o najve?im problemima regiona, poput nezaposlenosti i mobilnosti ljudskog kapitala kao mogu?em koraku ka rešavanju problema nezaposlenosti. Lideri regiona ?e zajedno sa gostima iz me?unarodnih institucija pokušati da do?u i do odgovora na pitanja kako da se zadrže dobri kadrovi u regionu i zaustavi „odliv mozgova“.
- Mediji su ti koji kreiraju javno mnjenje, zato je planirano da jedan od panela bude posve?en sinergiji medija u regionu. Konkretno, da li je mogu?e napraviti širi konsenzus u medijima koji bi omogu?io eliminaciju predrasuda i dozvolio dalju uspešnu integraciju ?itavog podru?ja, u cilju podizanja konkurentnosti regiona - dodao je Petrovi?.
Zemlje u?esnice drugog Samita100 biznis lidera su Slovenija, Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora, i Makedonija.
Ko-organizatori skupa su Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Atlas Fondacija, pod pokroviteljstvom Vlade Crne Gore a u saradnji sa Hrvatskom udrugom poslodavaca (HUP) i Združenjem Managera Slovenije (MAS). Prvi Samit100 održan je u Aran?elovcu u oktobru 2011. godine, gde su biznis lideri iskazali spremnost na zajedni?ki dogovor oko prioriteta ekonomskog povezivanja regiona i uspostavljanje me?usobnih partnerskih odnosa, kao i sinergije sa politi?kim rukovodstvom regiona.
Srpska asocijacija menadžera je osnovana 2006. godine u Beogradu kao neprofitna, nepartijska i nevladina organizacija. SAM je osnovan sa ciljem da postane reprezentativna asocijacija, kredibilni socijalni partner Vlade Srbije u procesu unapre?enja poslovnog ambijenta i ubrzanja ekonomskog razvoja. Istovremeno, misija SAM je da legitimno predstavlja zajednicu menadžera Republike Srbije bilateralno, u kontaktima sa sli?nim nacionalnim udruženjima u drugim zemljama, kao i pred institucijama formiranim na evropskom i globalnom nivou. SAM posebno neguje bilateralnu i multilateralnu saradnju sa srodnim udruženjima u regionu Zapadnog Balkana, Centralne Evrope i EU.
15/05/2013
MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju stigao u Beograd!
MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju stigao je u Beograd u kome ?e se zadržati od 12. do 15. maja, na platou ispred TC Uš?e. Posle Novog Sada,
Beograd je drugi grad ?iji ?e gra?ani mo?i da u ovom jedinstvenom kamionu besplatno provere celokupno stanje organizma. Kompletan preventivni pregled obuhvata EKG, ultrazvuk abdomena, srca, štitne žlezde i karotidnih arterija, zatim spirometriju, analize krvi, merenje krvnog pritiska, merenje nivoa še?era u krvi, pregled oftalmologa i merenje o?nog pritiska, kao i preglede interniste i dermatološki pregled mladeža. Stru?ni tim ?ini 11 profesionalaca - doktora, medicinskih tehni?ara i asistenata koji su spremni da u svakom trenutku izvrše planirane preglede pacijenata, ali i da na osnovu dobijenih rezultata na licu mesta pruže savete za o?uvanje i poboljšanje zdravlja. Priliku da se pregledaju ima?e postoje?i i budu?i klijenti, ali i svi zainteresovani gra?ani koji su se prijavili za preglede.
Zbog velikog interesovanja, UNIQA je omogu?ila gra?anima koji nisu stigli da se prijave, da u šatorima pored kamiona dodatno izmere nivo še?era u krvi i krvni pritisak. Prisutnima ?e posebne savete o važnosti prevencije, pravilnoj ishrani i adekvatnoj fizi?koj aktivnosti, pružati dr Feelgood. Osim toga, UNIQA je pokrenula i foto-konkurs, pa svi gra?ani mogu da pošalju svoje fotografije kamiona do 17. maja na mail marketing@uniqa.rs, a tri najoriginalnije fotografije ?e biti nagra?ene.
„Prevencija je klju?an faktor o?uvanja zdravlja i upravo zato smo se odlu?ili da gra?anima Srbije omogu?imo da bez ikakve nadoknade obave najvažnije preventivne analize i provere svoje zdravlje. UNIQA ina?e, kroz MedUNIQA dobrovoljno zdravstveno osiguranje, gra?anima obezbe?uje da za samo 15 evra mese?no dobiju pokri?e svih troškova le?enja u preko 300 najboljih privatnih i državnih zdravstvenih ustanova u zemlji, zna?ajnu uštedu u vremenu, pravilan izbor ustanove i lekara, dostupnost lekara 24 ?asa dnevno i poseban, maksimalno ljubazan tretman medicinskog osoblja. Osim toga, MedUNIQA kontakt centar je klijentima na raspolaganju 24 ?asa dnevno“ rekao je Franc Vajler, predsednik Izvršnog odbora UNIQA osiguranja u Srbiji.
Nakon Novog Sada i Beograda, MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju putuje u Kragujevac, gde ?e biti ispred Gradske skupštine 16. maja. U senzacionalnom kamionu, koji je vlasništvo osiguravaju?e grupacije UNIQA i ovim povodom dolazi iz Austrije, nalazi se najsavremenija oprema za preventivne preglede, smeštena u nekoliko ordinacija.
MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju je jedan od samo sedam takvih kamiona na svetu. Duga?ak je 16,5 metara, težak 35 tona, a maksimalna širina kada se otvore i bo?ni delovi iznosi 6,5 metara, formiraju?i pokretnu kliniku površine 60 metara kvadratnih. Delo je dizajnera Lui?ija Kolanija, aerodinami?nog oblika i zapremine 13.000 cm kubnih, originalno može da razvije brzinu do 190 km/h, ali je kompjuterski limitiran na 90 km/h. U njemu je DAF-ov motor, ja?ine 440 konjskih snaga.
MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju stigao u Beograd!
MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju stigao je u Beograd u kome ?e se zadržati od 12. do 15. maja, na platou ispred TC Uš?e. Posle Novog Sada,
Beograd je drugi grad ?iji ?e gra?ani mo?i da u ovom jedinstvenom kamionu besplatno provere celokupno stanje organizma. Kompletan preventivni pregled obuhvata EKG, ultrazvuk abdomena, srca, štitne žlezde i karotidnih arterija, zatim spirometriju, analize krvi, merenje krvnog pritiska, merenje nivoa še?era u krvi, pregled oftalmologa i merenje o?nog pritiska, kao i preglede interniste i dermatološki pregled mladeža. Stru?ni tim ?ini 11 profesionalaca - doktora, medicinskih tehni?ara i asistenata koji su spremni da u svakom trenutku izvrše planirane preglede pacijenata, ali i da na osnovu dobijenih rezultata na licu mesta pruže savete za o?uvanje i poboljšanje zdravlja. Priliku da se pregledaju ima?e postoje?i i budu?i klijenti, ali i svi zainteresovani gra?ani koji su se prijavili za preglede.
Zbog velikog interesovanja, UNIQA je omogu?ila gra?anima koji nisu stigli da se prijave, da u šatorima pored kamiona dodatno izmere nivo še?era u krvi i krvni pritisak. Prisutnima ?e posebne savete o važnosti prevencije, pravilnoj ishrani i adekvatnoj fizi?koj aktivnosti, pružati dr Feelgood. Osim toga, UNIQA je pokrenula i foto-konkurs, pa svi gra?ani mogu da pošalju svoje fotografije kamiona do 17. maja na mail marketing@uniqa.rs, a tri najoriginalnije fotografije ?e biti nagra?ene.
„Prevencija je klju?an faktor o?uvanja zdravlja i upravo zato smo se odlu?ili da gra?anima Srbije omogu?imo da bez ikakve nadoknade obave najvažnije preventivne analize i provere svoje zdravlje. UNIQA ina?e, kroz MedUNIQA dobrovoljno zdravstveno osiguranje, gra?anima obezbe?uje da za samo 15 evra mese?no dobiju pokri?e svih troškova le?enja u preko 300 najboljih privatnih i državnih zdravstvenih ustanova u zemlji, zna?ajnu uštedu u vremenu, pravilan izbor ustanove i lekara, dostupnost lekara 24 ?asa dnevno i poseban, maksimalno ljubazan tretman medicinskog osoblja. Osim toga, MedUNIQA kontakt centar je klijentima na raspolaganju 24 ?asa dnevno“ rekao je Franc Vajler, predsednik Izvršnog odbora UNIQA osiguranja u Srbiji.
Nakon Novog Sada i Beograda, MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju putuje u Kragujevac, gde ?e biti ispred Gradske skupštine 16. maja. U senzacionalnom kamionu, koji je vlasništvo osiguravaju?e grupacije UNIQA i ovim povodom dolazi iz Austrije, nalazi se najsavremenija oprema za preventivne preglede, smeštena u nekoliko ordinacija.
MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju je jedan od samo sedam takvih kamiona na svetu. Duga?ak je 16,5 metara, težak 35 tona, a maksimalna širina kada se otvore i bo?ni delovi iznosi 6,5 metara, formiraju?i pokretnu kliniku površine 60 metara kvadratnih. Delo je dizajnera Lui?ija Kolanija, aerodinami?nog oblika i zapremine 13.000 cm kubnih, originalno može da razvije brzinu do 190 km/h, ali je kompjuterski limitiran na 90 km/h. U njemu je DAF-ov motor, ja?ine 440 konjskih snaga.
14/05/2013
Knjaz Miloš pomaže Grani?noj policiji MUP-a Srbije
Kompanija Knjaz Miloš odlu?ila je da se odazove apelu Sindikat? srpske policije i uputi pomo? pripadnicima grani?ne policije koji rade na prelazima prema Hrvatskoj, BiH i Bugarskoj donacijom svojih proizvoda.
Naime, ustanovljeno je da je pija?a voda na tim grani?nim prelazima neispravna.
Iz tog razloga, kompanija Knjaz Miloš ?e obezbediti dovoljne koli?ine vode za sve zaposlene na pomenutim grani?nim prelazima.
"Kao društveno odgovorna kompanija, bez obzira na teške uslove u kojima se nalazi industrija mineralnih voda, do sada smo uvek pronalazili na?in da pomognemo kada je to nephodno, a posebno kada je u pitanju ugroženo zdravlje ljudi. Stoga ?emo u najkra?em roku isporu?iti našu mineralnu vodu Aqua Viva pripadnicima srpske policije na grani?nim prelazima“, rekao je Bogdan Komlenac, menadžer korporativnih poslova kompanije Knjaz Miloš.
"?lanovi Sindikata srpske policije i ostali zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji obezbe?uju državnu granicu zahvalni su kompaniji Knjaz Miloš koja je jedina pokazala brigu i spremnost da pomogne policiju u ovom trenutku. Nadamo se da ?e ovaj primer društveno odgovorne kompanije kao što je Knjaz Miloš poslužiti kao motivacija i nadleznim sluzbama i rukovodiocima u MUP-u da sistemski reše problem pija?e vode na granici", isti?e Glišo Vidovi?, predsednik Sindikata srpske policije.
Bogdan Komlenac i Glišo Vidovi? potpisali su Ugovor o donaciji i prisustvovali dostavi vode na grani?nom prelazu u Šidu.
Knjaz Miloš pomaže Grani?noj policiji MUP-a Srbije
Kompanija Knjaz Miloš odlu?ila je da se odazove apelu Sindikat? srpske policije i uputi pomo? pripadnicima grani?ne policije koji rade na prelazima prema Hrvatskoj, BiH i Bugarskoj donacijom svojih proizvoda.
Naime, ustanovljeno je da je pija?a voda na tim grani?nim prelazima neispravna.
Iz tog razloga, kompanija Knjaz Miloš ?e obezbediti dovoljne koli?ine vode za sve zaposlene na pomenutim grani?nim prelazima.
"Kao društveno odgovorna kompanija, bez obzira na teške uslove u kojima se nalazi industrija mineralnih voda, do sada smo uvek pronalazili na?in da pomognemo kada je to nephodno, a posebno kada je u pitanju ugroženo zdravlje ljudi. Stoga ?emo u najkra?em roku isporu?iti našu mineralnu vodu Aqua Viva pripadnicima srpske policije na grani?nim prelazima“, rekao je Bogdan Komlenac, menadžer korporativnih poslova kompanije Knjaz Miloš.
"?lanovi Sindikata srpske policije i ostali zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji obezbe?uju državnu granicu zahvalni su kompaniji Knjaz Miloš koja je jedina pokazala brigu i spremnost da pomogne policiju u ovom trenutku. Nadamo se da ?e ovaj primer društveno odgovorne kompanije kao što je Knjaz Miloš poslužiti kao motivacija i nadleznim sluzbama i rukovodiocima u MUP-u da sistemski reše problem pija?e vode na granici", isti?e Glišo Vidovi?, predsednik Sindikata srpske policije.
Bogdan Komlenac i Glišo Vidovi? potpisali su Ugovor o donaciji i prisustvovali dostavi vode na grani?nom prelazu u Šidu.
13/05/2013
Ve?ina maturanata sigurna da ?e studirati na budžetu
Sajt Prijemni.infostud.com sproveo istraživanje o izboru studija me?u maturantima
Rezultati godišnjeg istraživanja o izboru studija me?u maturantima koje je tokom aprila meseca sprovedeno na sajtu Prijemni.infostud.com i obuhvatilo 2.532 ispitanika pokazuju da dolazi do promena u interesovanju maturanata za pojedine studije.
Ove godine me?u maturantima su najpopularnije studije medicine i stomatologije, potom ekonomija, a na tre?em mestu su informacione tehnologije koje su se prethodne godine nalazile tek na sedmom mestu najpoželjnijih studija. Slede studije književnost i jezici za koje lane vladalo najve?e interesovanje, a za njima studije prava, vojska i kriminalistika, studije psihologije, pa potom trgovina i turizam.
Nesklad izme?u ponude poslova i želja maturanata
Veoma je zanimljivo uporediti ove podatke sa strukturom najtraženijih kategorija i radnih pozicija na osnovu oglasa objavljenih na sajtu poslovi.infostud.com za 2012. godinu.
Najve?e razlike u ponudi poslova na tržištu rada i interesovanju maturanata za pojedine studije su vidljive u oblastima medicina/stomatologija i studijama prava. Dok se ove studije nalaze na vrhu liste želja budu?ih maturanata, ponu?enih radnih mesta iz ove oblasti ima tek nešto više od 3% .
Potpuno druga?ija situacija vlada u oblasti IT-a. Ponuda poslova iz ove oblasti raste i 2012. su IT oglasi ?inili gotovo desetinu ukupnog broja objavljenih oglasa na sajtu Poslovi.infostud.com što je gotovo dvostruko više nego 2009. godine, ?ime se može objasniti porast interesovanja za ove studije me?u maturantima.
Kada je u pitanju ekonomija, o?igledno je da su maturanti u toku sa potrebama tržišta za ovim profilima jer je od ukupnog broja oglasa za posao, najve?i procenat, gotovo 16% upravo je iz kategorija ekonomija i administracija/ra?unovodstvo.
Ve?ina maturanata o?ekuje da ?e biti na budžetu
Najve?i broj maturanata (75% od ukupnog broja ispitanika) planira da finansira svoje studije iz budžeta Republike Srbije. Oko 13% ispitanih maturanata o?ekuje da ?e im studije finansirati roditelji. Pored studija honorarni posao planira da prona?e 10% ispitanika. Tek 1% ispitanika ima nameru da finansira studije tako što ?e uzeti kredit od banke.
Kvalitet studija
Na pitanje o glavnim kriterijumima koji su presudni prilikom izbora studija, gotovo tri ?etvrtine ispitanika je ove godine navelo da im je najbitnije da studiraju ono im omogu?ava zapošljavanje. Tako?e im je veoma važno da studiraju ono što vole, kao i sticanje prakti?nog znanja. Slede?i kriterijum je stru?an profesorski kadar na fakultetu, a budu?im studentima je veoma bitna i dobra organizacija službi na fakultetu / visokoj školi, kao i prihvatljiva školarina.
Preseljenje planira dve tre?ine maturanata
Kao i prethodnih godina procenat maturanata koji planira da menja mesto stanovanja tokom studija iznosi oko 60%. U svom gradu planira da ostane nešto manje od jedne tre?ine, dok odlazak u inostranstvo planira svaki dvadeseti ispitanik. Odluku još uvek nije donelo oko 7% ispitanih, dok je najmanje onih koji ?e menjati prebivalište iako u svom gradu imaju ustanovu iz oblasti koju žele da studiraju.
Ve?ina maturanata sigurna da ?e studirati na budžetu
Sajt Prijemni.infostud.com sproveo istraživanje o izboru studija me?u maturantima
Rezultati godišnjeg istraživanja o izboru studija me?u maturantima koje je tokom aprila meseca sprovedeno na sajtu Prijemni.infostud.com i obuhvatilo 2.532 ispitanika pokazuju da dolazi do promena u interesovanju maturanata za pojedine studije.
Ove godine me?u maturantima su najpopularnije studije medicine i stomatologije, potom ekonomija, a na tre?em mestu su informacione tehnologije koje su se prethodne godine nalazile tek na sedmom mestu najpoželjnijih studija. Slede studije književnost i jezici za koje lane vladalo najve?e interesovanje, a za njima studije prava, vojska i kriminalistika, studije psihologije, pa potom trgovina i turizam.
Nesklad izme?u ponude poslova i želja maturanata
Veoma je zanimljivo uporediti ove podatke sa strukturom najtraženijih kategorija i radnih pozicija na osnovu oglasa objavljenih na sajtu poslovi.infostud.com za 2012. godinu.
Najve?e razlike u ponudi poslova na tržištu rada i interesovanju maturanata za pojedine studije su vidljive u oblastima medicina/stomatologija i studijama prava. Dok se ove studije nalaze na vrhu liste želja budu?ih maturanata, ponu?enih radnih mesta iz ove oblasti ima tek nešto više od 3% .
Potpuno druga?ija situacija vlada u oblasti IT-a. Ponuda poslova iz ove oblasti raste i 2012. su IT oglasi ?inili gotovo desetinu ukupnog broja objavljenih oglasa na sajtu Poslovi.infostud.com što je gotovo dvostruko više nego 2009. godine, ?ime se može objasniti porast interesovanja za ove studije me?u maturantima.
Kada je u pitanju ekonomija, o?igledno je da su maturanti u toku sa potrebama tržišta za ovim profilima jer je od ukupnog broja oglasa za posao, najve?i procenat, gotovo 16% upravo je iz kategorija ekonomija i administracija/ra?unovodstvo.
Ve?ina maturanata o?ekuje da ?e biti na budžetu
Najve?i broj maturanata (75% od ukupnog broja ispitanika) planira da finansira svoje studije iz budžeta Republike Srbije. Oko 13% ispitanih maturanata o?ekuje da ?e im studije finansirati roditelji. Pored studija honorarni posao planira da prona?e 10% ispitanika. Tek 1% ispitanika ima nameru da finansira studije tako što ?e uzeti kredit od banke.
Kvalitet studija
Na pitanje o glavnim kriterijumima koji su presudni prilikom izbora studija, gotovo tri ?etvrtine ispitanika je ove godine navelo da im je najbitnije da studiraju ono im omogu?ava zapošljavanje. Tako?e im je veoma važno da studiraju ono što vole, kao i sticanje prakti?nog znanja. Slede?i kriterijum je stru?an profesorski kadar na fakultetu, a budu?im studentima je veoma bitna i dobra organizacija službi na fakultetu / visokoj školi, kao i prihvatljiva školarina.
Preseljenje planira dve tre?ine maturanata
Kao i prethodnih godina procenat maturanata koji planira da menja mesto stanovanja tokom studija iznosi oko 60%. U svom gradu planira da ostane nešto manje od jedne tre?ine, dok odlazak u inostranstvo planira svaki dvadeseti ispitanik. Odluku još uvek nije donelo oko 7% ispitanih, dok je najmanje onih koji ?e menjati prebivalište iako u svom gradu imaju ustanovu iz oblasti koju žele da studiraju.
« Prethodna strana | Sledeća strana »
